Кад се прођу Вериге и наужива се
видика на Пераст, острвца и кривошиске висове, долазимо у Лепетане, који леже у идиличном затишју, заштићене од северног
ветра. Ту добро успевају, поред маслина и јужног воћа, и агруми. И у Лепетанима је некада био каменолом црвенога камена,
као у Ђурићима.
У Средњем веку подручје Лепетана звало се "Крај Св. Ловијенца" по цркви истога
имена која се ту (Плавда) налазила, а која је везана за легенду браће мученика Андрије, Петра и Ловријенца, чије
се мошти чувају у дубровачкој катедрали под именом "Петиловренци".
Данашње насеље је добило
име по надимку неких перашких породица "Лепетанус" које су се ту настаниле и имале поседе. Стари заселак Веће Брдо
помиње се 1439 г.
Лепетане је родно место Лазара Томановића (чувеног
државника), Луке Томановића (вајара),
Шпира Томановића
(професора), Милутина Томановића (ађутантa кнеза Николе), као и других чланова ове велике српске
породице.
Лепетанци су се одувек истицали као добри поморци. Кап. Марко Томановић
је 1827год. савладао у поморском окршају једну турску лађу.
У парохијској цркви св.
Антона (из XVIII в.) има једна добра олтарска слика Тиеполове школе. |